Пређи на садржај

Енциклопедија Југославије

С Википедије, слободне енциклопедије
Енциклопедија Југославије
Настанак и садржај
ЗемљаСФР Југославија
Језиксрпскохрватски
Издавање
ИздавачЈЛЗ
Тип медијаТврде корице

Енциклопедија Југославије је била национална енциклопедија СФРЈ. Објављивао ју је Југословенски лексикографски завод под уредништвом Мирослава Крлеже. Биле су основане републичке редакције и ангажован велики број стручњака на припреми, али је све прилоге прегледавао и редиговао Крлежа са најближим сарадницима међу којима је био и Мате Ујевић, уредник Хрватске енциклопедије из времена Краљевине Југославије и НДХ и Павелићев повереник за морнарицу.

Енциклопедија афирмише владајућу идеологију и тренутну политику Савеза комуниста Југославије. Приметан је приличан несразмер између простора додељеном хрватским темама према темама осталих народа Југославије.[тражи се извор]

Прво издање

[уреди | уреди извор]

Прво издање бројало је осам свезака издаваних од 1955. до 1971. године. Штампано је 30.000 примерака.

Чланци/слова Година
објављивања
Број
страница
1 А-Боск 1955. 708
2 Босна-Дио 1956. 716
3 Дип-Хиђ 1958. 686
4 Хил-Југос 1960. 651
5 Југос-Мак 1962. 690
6 Макљ-Пут 1965. 562
7 Р-Србија 1968. 688
8 Србија-Ж 1971. 654

Друго издање

[уреди | уреди извор]

Рад на другом издању је започео 1980. године, али није завршен због распада СФРЈ. Изашло је 6 од 12 планираних свезака.

Чланци/слова Година
објављивања
Број
страница
1 А-Биз 1980. 767
2 Бје-Црн 1982. 776
3 Црн-Ђ 1984. 750
4 Е-Хрв 1986. 748
5 Хрв-Јањ 1988. 776
6 Јап-Кат 1990. 731

Осим латинице енциклопедија је објављивана и на ћирилици, те језицима осталих народа и националних мањина Југославије:

Језик/азбука Назив Година
првог издања
Издатих
свезака
српскохрватски / ћирилица Енциклопедија Југославије 1983. 2
словеначки Enciklopedija Jugoslavije 1983. 4
македонски Енциклопедија на Југославија 1983. 2
албански Enciklopedia e Jugosllavisë 1984. 2
мађарски Jugoszláv enciklopédia 1985. 2

Издања на македонском и албанском језику су прва енциклопедијска дела на тим језицима.

Уништавање Енциклопедије Југославије у Хрватској

[уреди | уреди извор]

Хрватски академик Далибор Брозовић је 1990-их, као главни равнатељ Лексикографскога завода, дао да се уништити 40.000 примерака Енциклопедије Југославије. Његов мотив се тумачи мржњом према Југославији.[1]

Анте Лешаја у књизи „Уништавање књига у Хрватској 1990-их” наводи да је Уништавање Енциклопедије Југославије вршено у оквиру опсежне тајне операције књигоцида у Хрватској - масовног чишћења хрватских библиотека од непожељних књига, према стриктноме критеријуму: зато јер су оне штампане на српском језику и(ли) ћирилици, или зато јер су их објавили српски издавачи, или зато јер су им аутори Срби или идеолошки неподобни писци.[2]

Литература

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]